ČABAR, 22. lipnja 2007. godine -

JOSIPA KLEPAC - PJESMA IMA DUŠU I ZAVIČAJ

Među sve brojnijim pjesnikinjama  u čabarskom kraju posebno mjesto pripada vitalnoj sedamdeset godišnjakinji Josipi Klepac, rođenoj u naselju Vode nedaleko Gerova a već desetljećima stanovnicom Čabra, koja uvijek nađe vremena da svoje osjećaje pretvori u dirljiva poetska ostvarenja na domaćem dijalektu.  Poznata je u ovom kraju kao vrsna pjesnikinja a njezine pjesme imaju dušu i zavičajnost. Prisjećanja na svakodnevnicu, a posebice na dane djetinjstva, drage osobe, ljepotu prirode i zavičaja, neke su od tema koje su svoje mjesto našle u nekoliko prepunih bilježnica. Umirovljeničke dane provodi zajedno sa suprugom Juliom, ali i svojim brojnim pjesmama, o kojima brine kao o svojoj  djeci. Unuci i njihovi roditelji  često ih posjećuju, i prikraćuju im vrijeme a nerijetko iz ovakvih susreta Josipa ili po domaće “Pepca” dobiva inspiraciju i nastaje nova pjesma. Za sada svoje radove nije objavljivala,  čitala ih je na ponekom, prigodno organiziranom javnom skupu. U kraćem razgovoru u njezinom domu u Čabru, Josipa je s ponosom pričala o svojim pjesničkim radovima, a posebice onima vezanim uz njeno djetinjstvo i rodno mjesto Vode.
- Kako ste započeli s pisanjem pjesama?
Desilo se to iznenada. jednog sam dana osjećala unutarnji poriv da svoje osjećaje pokušam prenijeti na papir. Pronašla sam neku staru bilježnicu, koja je dobro poslužila, ali je na moju veliku žalost uskoro bila prepuna mojih pjesama. Čitajući ih kasnije uvidjela sam potrebu da ih malo doradim, ali i napišem neke nove. I tako su skoro svakodnevno na stranicama bilježnica i raznim papirima nastajale moje pjesme, moja djeca. Prvo sam ih sakrivala, smatrajući da nisu dovoljno kvalitetne za pokazivanje u javnosti. No uskoro sam prevladala taj odnos prema svojim radovima, a veliku podršku u tome dala mi je moja vjerna publika - obitelj i djeca koji su me podržavali, a podržavaju me istim intenzitetom i danas.
- U Vašoj obitelji niste jedini pjesnik?
I moj brat Matija Turk bavi se pisanjem pjesama, no za razliku od mene on ih i uglazbljuje. Do sada je izdao već dva CD-ea sa svojim pjesmama na domaćem dijalektu, posvećene aktualnim zbivanjima u našem kraju. I na taj je način postao svojevrsni kroničar ovog vremena, ali i ostavio za sobom neizbrisivi trag.
- No da se vratimo Vama i Vašem radu. Možete li nam reći koliko ste do sada napisali pjesama, i koje su Vam najdraže?
Teško je reći koliko sam napisala pjesama. Ima ih desetak bilježnica a u svakoj od njih nalazi se najmanje pedeset pjesama. Dakle, ima ih najmanje pet stotina, neke su bolje, neke možda lošije ali meni su sve drage, jer su nastale iz moje duše. Kao rezultat trenutne inspiracije, ponekog događanja ili osjećaja, prisjećanja na dane djetinjstva i sretne trenutke, pogled kroz prozor u prelijepu prirodu koja nas okružuje. Svaki takav trenutak nastojala sam zabilježiti, kako ne bi bio zaboravljen, a pri tome veliku mi je podršku pružao moj suprug Julio koji me podržava i dan danas u mojem pisanju i moj je najvjerniji kritičar.
Iako dosta teško, izdvojila bi iz svog opusa pjesme vezane uz moje djetinjstvo, moje rodno mjesto, meni drage osobe, ali i one vezane uz moju djecu i unuke, moju obitelj. One zauzimaju posebno mjesto ne samo u mojim bilježnicama već i u mom srcu.”
Razgledavajući Josipine bilježnice i čitajući pjesme, pronašao sam nekoliko pjesama , koje su me se  posebno dojmile. a to su: “Kan gri ta svejt”,   “Stara m*ma”,  “Maji sjeu Vuade”, “Kok so k*da ledi pr Vuadah ževejle” i “Ku sn bua še m*jha”. Ili u prijevodu: “Kamo ide ovaj svijet”, “Stara mama”, “Moje selo Vode”, “Kako su nekada živjeli ljudi u Vodama” i “Kada sam bila još mala”. Sve su to vrijedna poetska ostvarenja, prepuna radosti i života, ali i prisjećanja na drage osobe i dane djetinjstva.  U njima je Josipa sačuvala dašak prošlosti i običajnosti svom rodnog kraja i dirljivo približila život iz starih vremena.

            Praznejo se sjeua,                                      Sela su sve praznija,
zapirajo se šiše,                                         zatvaraju se kuće,
samu te pa ton                                           samo tu i tamo
še kak starčk diše.                                     još kakav starac diše.

Pa še teste ledi                                          Pa još oni ljudi
ljete k živijo                                              koji ovdje žive,
nutre se zapirajo                                      unutra se zatvaraju
pred televizijo sedijo.                               i pred televizijom sjede.

            Tišina je pa sjeleh,                                   Tišina vlada po selima,
deci se već mau sliše,                               djece se malo čuje,
a prejk deci je buo tulku,                          a prije je djece bilo toliko,
za an razred v vsake šiše.                          za jedan razred u svakoj kući.

            Marda tu i kamu paše                               Možda to nekome i odgovara,
galamo deca naredijo.                               jer djeca stvaraju galamu.
Zdej ku deci je bl mau,                             Sada kada je djece manje,
penzionere uovku spijo.                           umirovljenici lako spavaju.

            Buo je živu i vesiou,                                Bilo je živo i veselo,
be pamisleu da se v raje,                          pomislio bi da si u raju,
zdej čavejka več ne sričaš,                       sada čovjeka više ne sretneš,
ledi maji, svejt gri v kraje.                       ljudi moji, svijet ide kraju.    

STARA M*MA                                       STARA MAMA

Je prjazna bua ženica,                              Bila je prijazna žena,
z saken se je zbližeua,                              sa svakim je bila bliska,
sazga pred šišo otprateua,                        svakog je pred kućom ispratila,
za sričn put prekrižeua.                            za sretan put prekrižila.

Nej buo je živlejni uovku,                       Život joj nije bio lagan,
duost je sega pretrejua,                            mnogo je toga pretrpjela,
al preveč nej jamraua,                              ali nije previše žalila,
duobro narav je jemejua.                         bila je dobre naravi.  

Sramaka vene nej pestiua,                      Siromaha  nije pustila vani,
vsazga v šišo be pazvaua,                       svakog bi u kuću pozvala,
i ako sramačnu je živejua,                      i ako je siromašno živjela,
sramake be z ruk padaua.                       siromahu bi dala iz ruke.

Ku tičke v svaje gnejzu                          Ko ptičice u svoje gnijezdo
duost jeh je prhajat znauo,                     mnogo ih je dolaziti znalo,
ko stare m*me nej buo već,                    kad stare mame više nije bilo,
gnejzdu se je raskapauo.                         gnijezdo se raskopalo.

Vse so radi jo jemejle,                            Svi su je voljeli,
še zmiron je hvalejo,                               još uvijek je hvale,
na gruobk za vse svite                             na grobu  za Sve Svete
svejčko je zapalejo.                                 svijeću joj zapale.

Maji rodnu sjeu Vuade,                           Moje rodno selo Vode,
vajnih s*n se jest radiua,                         u njima sam se ja rodila,
vajnih s*n jest živejua,                            u njima sam ja živjela
i buasa pa pejske hadiua.                         i bosa po pijesku hodala.

Vsega smo ble zadavulne                        Bili smo svega zadovoljni,
i ak smo sramačnu živejle,                      i ako smo siromašno živjeli,
neč se nejsmo prebirale,                          nismo bili izbirljivi,
damačo smo hrano jejle.                          domaću smo hranu jeli.

Pridna je bua maja m*ma,                      Dobra je bila moja majka,
za praznik nan je kruha spjekua.             za praznik nam je ispekla kruha.
“D*n*s van je mau bulje,                        “Danas vam je malo bolje,
zak je Buažić” na je rjekua.                     jer je Božić”, rekla nam je.

Pouno nas je buo v šiše                           U kući nas je bilo mnogo,
za vse je buo majsta dast,                        za sve je bilo dosta mjesta,
vse smo zane sklejde jejle,                      svi smo jeli iz jedne posude,
najbu praznek al pa past.                         bio praznik ili post.

Ku se zmislen muadih dni,                     Kada se sjetim mladih dana,
na tu maji sjeu Vuade,                            i mojeg sela Vode,
neka tuga me uobiđe                               uhvati me neka tuga
i čes srci me prebuade.                           i probode me kroz srce.

Te je živejuo duaste ledi                        Ovdje je živjelo dosta ljudi
pametneh i duabreh duh*n                     pametnih i u duši dobrih,
a kaj, ku so mougle p*jt                         a što, kada su morali otići
pa svejte za svajen kruh*n.                    po svijetu za svojim kruhom.

Tak be kmale Vuade vmruo,                 Tako bi umalo Vode izumrle,
ledi so pa celen svejte,                           ljudi su po cijelom svijetu,
ak češ kirga uajdneh videt                     ako želiš nekoga od njih vidjeti
muareš k Vuadan prit pa lejte.               moraš u Vode doći ljeti.

Nej već tesu ku je buo,                          Nije više onako kako je bilo,
cajta so se premeniua,                            vremena su se promijenila,
slišeš s*mu strane reči,                          čuješ samo strane riječi,
damača rejč se bu zgebiua.                    domaća će se riječ izgubiti.

KOK SO K*DA LEDI                            KAKO SU NEKADA LJUDI
PR VUADAH ŽEVEJLE                        ŽIVJELI U VODAMA

Kok so k*da ledi                                      Kako su nekada ljudi
pr Vuadah ževejle,                                   u Vodama živjeli,
poune šiše so ble deci,                             kuće su bile pune djece,
i poune štale ževine jemejle.                    i pune staje stoke imali.

K*da se je pa sjelah                                 Nekada se po selima
zanimljivo ževejuo,                                 živjelo zanimljivo,
za sako stvar se zmir*n                           za svaku se stvar uvijek
svoj raspored jemejuo.                            svoj raspored imalo.

Ranu na prklejtje,                                   Rano na proljeće
so se ledi na sjele z*stale,                       ljudi su se na selu sastali,
da se budo za ževino                               da bi si za stoku
kazga pastirčka z*brale.                          kakvog pastira izabrali.

A trebau je i pajlaka                               A trebalo je i poljara,
da je na pulje pazeu,                               da je čuvao polje,
Bog nadaj da be k*du                             nedaj Bože da bi netko
kako travco kej pagazeu.                        kakvu travku pogazio.

Jaku smo se bale pajlaka,                       Jako smo se bojali poljara,
zmir*n se za kak grm skrivou,               uvijek je sakrivao za kakav grm,
već nas je vjeu na škude,                        više nas je ulovio u šteti,
vičjo puačo je dabivou.                           veću je plaću dobivao.

P*r Vuadah, v maje mejsce                     U Vodama, u mjesecu svibnju,
se je najveć lepega zgadiu,                      najviše se lijepoga događalo,
pa dnive so ženice sadile,                        po danu su žene sadile,
večir se pa v crkvico hadiu.                     a navečer se odlazilo u crkvicu.

Ku so šle ženi damu z nive,                    Kada su žene odlazile kući s njiva,
v jarčke se so vmile i nagi uaprale,        u jarku su se umile i oprale noge,
saka svajo deco damu                            svaka svoju djecu doma
na večirjo pazvale.                                 na večeru pozvale.

Ku so vse pa šiše                                    Kada su sve po kući
i pa štale naredile                                   i po staji napravile,
so pa krunico v crkvico                          krunicu su u crkvicu
mualet hadile.                                         išle moliti.

Lepa je bua ta crkvica                           Lijepa je bila ta crkvica,
nad vratme je zguanc jemejua,              imala je zvono nad vratima,
i vutra i večir je                                     i jutro i večer je
Zdrava Marija zganejua.                       Zdrava Marija zvonila.

Pred spajn*n so ženice                          Prije spavanja su žene
še mau pa štejngah sedejle,                    još malo na stepenicama sjedile,
lepu zapapejvale,                                   lijepo zapjevale,
za vse so cajt jemejle.                            za sve su imale vremena.

Žabe so pa jarčkah                                 Žabe su u jarcima
i pa apn*cah reglale,                              i po vapnarama pjevale,
p*se so pa vase uajale,                           psi su po selu lajali,
a zmučene ženice so zaspale.                 a umorne žene su zaspale.

Zdej nej več crkvice                               Sada više nema crkvice
da be vajne malile,                                 da bi u njoj molili,
duabru be buo ku be                               bilo bi dobro
kaj kmale nuvo naredile.                        kada bi brzo novu napravili.

Nejso jo še ledi pazabele,                       Ljudi je još nisu zaboravili,
duast ih še zajno praša,                           mnogi pitaju za nju,
a pa lejte na Štefajni                               a ljeti uz Štefajnje
je pa zmir*n maša.                                 uvijek je misa.

       KU SN BUA ŠE M*JHNA                     KADA SAM BILA JOŠ MALA

       Ku sn bua še m*jhna                               Kada sam bila još mala
uokl 8 lejt jemejua,                                  oko osam godina imala,
glidaua sn druge                                      gledala sam druge
pa sn se i jest p*riua dejua.                      pa sam se i ja prihvatila posla.

      Harnge sn pabiraua                                          Plodove sam brala
da sn kak dinar dabiua,                            da bi zaradila koji dinar,
od zasluženega dinarja                             od zarađenog novca
se prvo kiklo kepiua.                                kupila sam si prvu haljinu.

      Tu istu lejtu                                              Te iste godine
v škualo sn hadiua,                                   išla sam u školu,
za školski pribor sn od mame                   za školski sam pribor od mame
pločico dabiua.                                         dobila pločicu.

      Najtižje je buo tu                                      Najteže je bilo to
ku se zadačo napisou,                               kada si zadaću napisao,
d*ž je puačeu padat                                  kiša je počela padati
pa te jo je zbrisou.                                    pa ti je izbrisala.

     Za strujo nejsmo vejdle,                            Za struju nismo znali,
petrolejko smo jemejle,                             imali smo petrolejku,
uokule te lučke smo vse                            okolo tog svijetla smo svi
na večir sedejle.                                         na večer sjedili.

     Mama nan je večir                                     Majka nam je navečer
od lampe guaš opraua                                oprala stakleni dio svjetiljke
zatu da nan je lampa                                  zato da bi nam ona
lejpšje svetuo daua.                                    dala ljepše svijetlo.

     Televizije nej buo                                       Televizije nije bilo
da be nas zabaveua,                                     da bi nas zabavila,
zatu nam je stara mate                                 zato nam je stara mama
prpuvet kako praveua.                                 kakvu priču ispričala.

     Na tu je puačeu rat                                      Počeo je rat,
vse so nan pažgale,                                     sve su nam spalili,
Talijane su nas zarobile                               Talijani su nas zarobili
i v logor otpelale.                                       i odveli u logor.

       Jaku je buo tešku                                        Bilo je jako teško
duast smo pretrpejle,                                   mnogo smo pretrpjeli,
i uačne i žejgne                                            i gladni i žedni
pad šatreme ževejle.                                    pod šatorima živjeli.

       Lejta so šua naprej                                      Godine su išle naprijed,
tešku se ževejuo,                                         teško se živjelo,
al se seglih za se                                         ali se ipak za sve
mau cajt imejuo.                                         malo vremena imalo.

       Za šalo i za smejh                                       Za šalu i smjeh
se zmirn cajt dabuo,                                    uvijek se našlo vremena,
zdej se pa pačase                                         sada se pa polako
testu vse zgebiuo.                                        sve to izgubilo.

       Ževejle smo ku drugi,                                 Živjelo smo poput drugih,
sredine se držale,                                         držali se sredine,
deco odredile,                                               odhranile djecu
i v škualo smo ih dale.                                  i dale ih u školu.

       Zdej nej već sredine,                                    Sada više nema sredine,
na nižje je paua,                                            pala je niže,
tak da je sredina                                            tako da je sredina
sirotinja pastaua.                                           postala sirotinja.

Ostavili smo Josipu Klepac u društvu supruga Julia i njezinih pjesama, ali i očekivanju da one jednog dana budu objavljene,  kao prisjećanje na prohujala vremena, izgubljeno djetinjstvo ali i spomen na život i baštinu desetljećima unazad. Posebno nas raduje  što nam je dozvolila da dio njezinih pjesničkih uradaka po prvi puta bude objavljen na našoj internet stranici i time budu pristupačne velikom broju posjetilaca, od kojih je dio njih rodbinski vezan uz naš kraj a posebice malo naselje u okolici Gerova - Vode, poznato desetljećima unazad po migraciji stanovništva i odlasku u inozemstvo posebice Francusku.

Na slici pjesnikinja Josipa Klepac iz Čabra rodom iz Voda nedaleko Gerova
Željko Malnar